U mojoj dosadasnjoj karijeri, pecarosa amatera, jos nisam video mesto kao Sault Ste. Marie i oblast u krugu od stotinak kilometara oko tog grada. Na mestu gde se Lake Superior izliva u Lake Huron nalazi se gradic od nekih 70-tak hiljada stanovnika, od kojih je 10-tak hiljada hrvata, 20-tak hiljada italijana i 15-tak hiljada indijanaca... Erija je prebogata malim jezerima na nadmorskim visinama od 200 - do 500 metara koja se uglavnom preko malih potoka i recica ulivaju u Huron ili Superior lake.

Mala grupa zagrizenih ribolovaca u sastavu: Veselin Jevremovic, Branko Perisic, Damir Zdjelar, Dalibor Kokir i Igor Gejo, posetili su ovo mesto trece nedelje septembra 2010.godine. Pravo vreme da se prirodni ciklus radjanja, borbe, prezivljavanja i umiranja vidi u svom sjaju.
Mesta koja smo posetili tokom naseg boravka od 6 dana bila su uglavnom locirana na uscima reka u velika jezera kao i pecanje u samom gradu.... Najaktivniji urbani ribolov koji smo u zivotu videli. Bili smo lociranu u kolibi u okviru motela Blueberry Hill na 30-tak kilometara od grada. Dobro strateski izabrano mesto u centru ribolovnog zbivanja. Smestaj je bio odlican, neuporediv sa uobicajenim “fishing trip” smestajima po kabinama. Prostrana dnevna soba sa televizorom, kupatilom, trpezarija, potpuno opremljena kuhinja i spavaca soba za svakog.

Dogovor za prvi dan po dolasku u Sault Ste Marie (u daljem tekstu SOO) je bio da se u 7 ujutru nadjemo sa vodicem Joe-om koji bi nam pokazao tkzv. “HotSpots” u gradu i okolini. Iz razloga da ne zakasnimo na sastanak sa njim i iz prevelike zelje da sto pre stignemo na odrediste, krenuli smo ranije nego sto je trebalo i vozili brze nego sto smo mozda smeli... tako da smo stigli nesto pre 3 iza ponoci. Nasi srdacni domacini Diane i njen suprug su nam izasli u susret, i u sred noci namestili kolibu, kako bi nas sto pre smestili i dali nam malo vremena za odmor. U protivnom bi spavali na parkingu ispred Tim Hortons-a sto nam uopste ne bi prijalo.

Posto smo se nasli sa Joe-om odmah smo se uputili ka prevodnici izmedju dva velika jezera u samom gradu. Pao je dogovor da nam to mesto pokaze licno jer je opasno za prelaz preko vode onome ko nezna gde da predje, a da ce nam ostala mesta pokazati na topografskoj karti koju smo nosili sa sobom. Istog momenta po dolasku na destinaciju, shvatili smo da se nalazimo na tacki gde sva riba stigne i ne ide dalje zbog vestacke prepreke - brane, vec se vrti tu i obavlja proces mresta.

U to vreme Pink Salmon je otprilike bio u sred mresta tako da je bio nezainteresovan za nase mamce. Puno njih je vec zavrsilo svoj ciklus i uginulo, dok su ostali zujali uz i niz vodu trazeci pravo mesto za mrest. Izmedju njih je svremena na vreme promicao King Salmon koji je kao torpedo prolazio kroz jata pink salmona trazeci dobar zalogaj. Tu se mogao naci i po koji Coho Salmon u svom svom srebrnom sjaju. Nije dugo trebalo da shvatimo da se nalazimo na jedinstvenom mestu.

Sledeceg dana smo resili da nadjemo i pecamo Chippewa river, o kojoj smo culi puno lepih prica. Sve su bile tacne! Za razliku od pecanja na SOO, ovde je riba dolazila do prirodne prepreke, predivnog vodopada, ispod koga smo okusali srecu u raznim disciplinama... Fly, Float, Spinning, uglavnom sa uspehom. Na ovoj reci smo naisli na dosta Rainbow Trout, a treba napomenuti da je Veselin imao i jednog Atlantskog Salmona - koji nas je prijatno iznenadio. Coho Salmon je ovde pored Rainbow trout bio veoma aktivan - uzimao je najvise na glistu, vrecice sa ikrom ga nisu zanimale.


Treci dan smo resili da posetimo Sand River - takodje po savetima Joe-a i pecarosa koje smo usput upoznali. Reka je naravno bila predivna, kao uostalom i sve ostale reke u toj eriji. Mnostvo slapova je takodje sprecilo ribu da ode uzvodno, mada je na ovom mestu i nije bilo u tolikom broju kao u SOO i Chippewa-i. Razlog je verovatno taj sto je ova reka na nekih 150 km severno od mesta gde smo bili stacionirani, tako da je ciklus mresta ovde kasnio. Iznenadjenje na ovoj reci je bila brook trout, ali posebna vrsta coaster, koja zivi u priobalnom delu jezera i priblizava se uscima reka radi lake hrane posle salmonovog mresta. Bilo je pravo uzivanje pecati ih sa kamenja i zabacivati u pravcu jezera koje je uzvracalo svojim talasima obasjanim svetloscu jesenjeg suncanog dana.


U povratku u kolibu posetili smo Agawa River - drugaciju od ostalih reka u okolini, ali podjednako bogatom ribom. Dno je bilo sljunkovito a reka veoma siroka. Voda je imala crvenu bolju i dno je bilo u potpunosti vidljivo i bez polarizujucih naocara. Naravno tragovi musa i medveda su bili lako uocljivi na sljunkovito-pescanom terenu.


Sledeceg dana na red je dosla i Garden River. Jedina reka o kojoj smo mogli da citamo na internetu u toku planiranja putovanja. Problem sa ovom rekom je sto se otprilike jedna trecina od ukupne duzine toka nalazi na indijanskoj zemlji, gde kako smo culi nije bas “prikladno” ici bez placenog Indijanca - koji bi glumio vodica. Tako da smo odlucili da upotrebimo svo svoje znanje i instikt uspesnih ribolovaca i pustolova, kako bi nasli okolnu putanju i zaoblisli rezervat. Instikt nam ne bi bio mnogo od pomoci da nismo imali i malu pomoc tehnike u vidu GPS-a pracenim na topografskoj karti. - Sve u svemu na kraju je hrabrost i Damirova odlucnost da i po cenu izgrebanog pick-up truc-a stignemo na oderediste darivala uspehom.
Dan je bio kisovit, a putevi u najboljem slucaju prekriveni sljunkom. Treba pomeniti da smo 50-tak kilometra presli po auto putu (highway 556) koji je u stvari jedan najobicniji makadam put prekriven sljunkom. Zbijali smo sale na racun termina Highway - dok nismo nasli i skrenuli na sporedan put kojim smo pretpostavili da cemo stici do reke. Put nije ucrtan u karti tako da smo se tu posluzili instiktom i hrabro krenuli u avanturu. Put je bio toliko uzan da je kamion jedva mogao da prodje, a rastinje sa svih strana je pretilo da dobro “ispolira” Damirovo vozilo. Kisa je uporno padala a mi se probijali kroz sumu na nekih 450m nadmorske visine, na samoj ivici kanjona. Nismo imali predstavu gde ce put da zavrsi. GPS je pokazivao da idemo u dobrom smeru... - ka reci! U kabini je vladala tisina citavih 7-8 kilometara do trenutka dok nismo ugledali vodu. Kakvo olaksanje. Kakva sreca. Nismo ni morali da pecamo koliko smo adrenalina vec dobili.

Garden River je stajala ispred nas u svoj svojoj lepoti brzaka i virova. Dno je bilo prekriveno Pink Salmonima koji su ovde zavrsavali svoje putovanje od nekih 50-tak km uz Garden River, darivanim idealnim dnom za mrest. Vrlo brzo u plitkoj vodi smo primetili King Salmone koji su jurcali uzvodno i nizvodno u punoj svojoj snazi.
Vreme je za musicu! rece Dado i nadje se u trenutku na vodi u punoj “ratnoj” opremi. Vrlo brzo smo svi bili u vodi za njim. Posle nekih pola sata pecanja, pojavio se Cicica koga smo culi vec izdaleka kako nekom drzi lekcije o ribolovu. Pomislili smo da je vodic ali vrlo brzo se ispostavilo da je cicica zagrizeni ribolovac koji je pun zelje da podeli iskustvo sa ostalim ribolovcima. Ne nije bajka - takvih ljudi i dalje ima na ovoj planeti - mozda samo u oblasti Sault Ste Marie.... neznam.
Posle kratke lekcije, kako napraviti fly sistem, kako ga opteretiti i koju musicu korstiti, nasli smo se u cudu! - Salmoni su prskali na sve strane.... bio je to jedinstven dan za pamcenje.

Sve u svemu  Sault Ste Marie eria je divna oblast za pecanje. Preporuka svakom je da je poseti, i oseti gostoprimstvo ljudi, nedirnutu prirodu, i prelepe predele koje nudi.

Ovde mozete pogledati Galeriju slika sa naseg putovanja.

A dole i filmove.

Pozdrav do ponovnog izvestaja sa ovih reka u prolecnom periodu.