Cilj ovog texta je da upoznamo kolege sa osnovama koriscenja multiplikator masinica. Bez obzira na duzinu ribolovng iskustva i vrhunsko poznavanje vode, riba i ribolova, pocetci sa multiplikatorima cesto znaju biti veoma razocaravajuci i deprimirajuci. Nebrojeno mnogo puta sam sreo kolege na vodi koji bi mi u razgovoru rekli da su probali multiplikatore ali im je veoma tesko islo pa su na kraju odustali. Iskreno receno i ja sam bio veoma blizu da se okanem multiplikatora za sva vremena zbog mrsenja i problema, ali na kraju sam ipak prevazisao te pocetnicke muke. Sada za odredjene nacine ribolova multiplikatore ne bi menjao ni za sta na svetu.

  1. Osnovne Komponente

 Multiplikatori imaju veoma dugacku i veoma interesantnu historiju, ali u svrhu ovog teksta opisacu samo osnove modernijih slatkovodnih sistema i kako ih pravilno koristiti. Zajednicko za sve multiplikatore je da kocioni mehanizam i tenzioni valjak moraju biti pravilno podeseni. Oni imaju svrhu da kontrolisu brzinu okretanja spulne i kad su pravilno podeseni omogucavaju daleke izbacaje i smanjuju mogucnost mrsenja najlona ili strune.

 


ABU Garcia Revo Inshore L; Shimano Calcutta Conquest 101DC; Daiwa Luna 103L

  1. Tenzioni Valjak

Tenzioni valjak se uvek nalazi na istoj strani na kojoj je i rucica i zvezdasta kocnica. Tenzioni valjak ima ulogu da kontrolise odmotavanje spulne i spreci trzaje spulne odnosno nagle promene brzine odmotavanja najlona, i kao posledicu toga mrsenje najlona. Kao sto mu i ime kaze, to je valjcic koji preko opruge i vijka vrsi konstantni pritisak (tenziju) na spulnu masinice, tacnije na njenu osovinu. Uloga mu je znacajna na pocetku i kraju zabacaja kao i kod extremno vetrovitog vremena, dakle kod naglih promena brzine obrtanja spulne. Donekle marginalnu ulogu ima za vreme zabacaja kada se spulna okrece konstantno velikom brzinom, i do 30 000 obrtaja/minutu. Posto vrsi kontantan pritisak na spulnu, ako vrsimo veci pritisak dobija se potpuna kontrola spulne ali veoma skraceni zabacaji; nasuprot tome mali pritisak rezultira u znacajno duzim zabacajima ali i u vecoj opasnosti od mrsenja najlona.
Podesavanje Tenzionog Valjka se vrsi u zavisnosti od tezine varalice, dakle kad god se menja varalica potrebno je malo pomeriti taj vijak napred nazad da se nadje idealna tenzija. Idealna tenzija  se moze  podeliti u tri kategorije, zavisno od iskustva ribolovca:
Pocetnici, zategnu valjak toliko da  varalica pomalo propada (izvlaci naylon) kad lagano drmate vrhom stapa, i onda se zaustavi sama od sebe, dakle ne dodirne zemlju.
Iskusniji, zategnu valjak toliko da  varalica ravnomerno i polako propada bez ikakvog drmanja stapom, i onda kad dodirne zemlju spulna se istovremeno prestane okretati, bez  gomilanja najlona.
Experti, ne koriste nikakav test sa tezinama varalice, vec zategnu valjak  tek toliko da se spulna ne pomice levo desno. Jednostavno se sa palcem proba pomerati spulna levo-desno i zateze se lagano dok to pomeranje ne prestane.

Postoje naravno i takmicari kojima je iskljucivi cilj daljina, po svaku cenu,  i oni potpuno uklone tenzioni mehanizam.

  1. Kocnica (kocioni mehanizam)

Kocioni mehanizam se uvek nalazi sa strane suprotne od strane na kojoj je rucica i zvezdasta kocnica. Kocnica je mehanizam koji kontrolise okretanje spulne tokom zabacaja. U danasnje vreme kocioni mehanizmi su uglavnom centrifugalni ili magnetni ili kombinacija centrifugalnog i magnetnog. Shimano ima na vrhunshim masinicama i njihov patentirani DC (digital control) mehanizam. Daiwa uglavnom koristi magnetne sisteme, a Shimano centrifugalne i DC.



Luna – vanjska magnetna; ConquestDC – vanjska digitalna;  Revo Inshore  - unutrasnja centrifugalna

Magnetne kocnice funkcionisu tako da se dva magneta priblizuju i udaljuju zavisno od brzine rotacije spulne. Podesavaju se iz vana, rotiranjem oplate (Luna) ili okretanjem tockica koji ima podeoke od 1 do 10.  Za pocetnike je preporucljivo da kocnica bude podesena negde oko 8-10, vecina iskusnijih ribolovaca uglavnom podesava na pola (5) a experti na 1-3.



Primer magnetne kocnice na Daiwinim modelima. Na slici je veoma uspesan i popularan Team Daiwa Advantage model.


Izgled magnetne kocnice iznutra (Mag Z)

Centrifugalne kocnice se podesavaju iznutra, potrebno je da se skine oplata sa jedne strane masinice da bi se video “cvet” sa obicno 6 valjcica. Mali plasticni valjcici su neaktivirani kada stoje blizu centra “cveta” a aktiviraju se tako da se jedan ili vise njih pomere sa noktom prema obodu cveta. Obicno se cuje “klik” kada se povuku prema vanjskom obodu, i tako znate da su aktivirani. Centrifugalna kocnica funkcionise tako da jedan ili vise valjcica usled centrifugalne sile proizvode trenje po kucistu. Sto se spulna brze vrti trenje/kocenje je vece.


Revo Inshore – primer centrifugalne kocnice.

Za pocetnike je preporucljivo da imaju 4 ili vise valjcica aktivirano, velika vecina iskusnih ribolovaca koristi 2 -3 valjcica, a experti 0-2.

DC kocnice se podesavaju iz vana slicno magnetnim kocnicama.  Ovaj mehanizam predstavlja najsofisticiraniji  (i najskuplji) mehanizam posto se sila kocenja neprestano podesava tokom leta varalice u jako malim vremenskim intervalima od 1/1000 sekunde. Prilikom prvog zabacaja stavara se elektricna energija (masinica u stvari ima rotor i stator) i onda svaki zabacaj nakon toga je kontrolisan cipom koji se napaja stvorenom elektrticnom energijom. 

  1. Zvezdasta kocnica

Zvezdastu kocnicu, koja se nalazi odmah pored rucice, nije potrebno puno opisivati. Ima ulogu kocnice isto kao kocnica na stacionarcima. Guranjem palcom napred, spulna se zateze (teze se izvlaci najlon) a guranjempalcom unazad spulna se otpusta. Pozicija zvezdaste kocnice nema nikakav uticaj na kontrolu i daljinu zabacaja.

Eto, gore su opisane osnove podesavanja zabacaja sa multiplikatorima. Mozda nekome ovo podesavanje moze da zvuci pomalo komplikovano, ali u stvarnosti je veoma prosto i brzo.

  1. Praktican Deo

Veoma bitno za pocetnike je da vezbaju zabacivanje pre nego izadju na vodu.  Jedan razlog je da steknu rutinu, samopuzdanje i upoznaju kako im masinica “dise”, a drugi razlog je da izbegnu frustracije na vodi. Nista gore nego savrseni vremenski uslovi, riba radi i levo i desno, a vama se nakon dva zabacaja stvori veliko klupko najlona oko spulne koje jedino noz leci. Upravo zbog takvih iskustava mnogi brzo odustaju od multiplikatora.

  1. Pribor

Ako ikako mozete, nadjite livadu bez ljudi u zoni zabacaja. Najbolje bez vetra, a ako ima vetra obavezno se okrenite da vam duva u ledja. Za treniranje zabacivanja, preporucio bi kraci stap 1.5-1.8m, srednje snage i po mogucnosti parabolican. Na masinicu namotajte najeftiniji i najmeksi najlon koji mozete naci, nesto debljeg precnika, 0.30-0.40. Namotajte najlona otprilike od ½ do ¾ kapaciteta spulne. Prije ili kasnije ce te dobiti “pticije gnezdo” oko masinice tako da je dobro ponesti i neko secivo u slucaju potrebe, kao i dodatni jeftini najlon. Kao uteg za bacanje najbolje je ako mozete naci komad aerodinamicne gume tezine oko 15-20g a ako ne posluzice i neka aerodinamicna kasikasta varalica iste tezine - obavezno skinite udice pre treninga. Dobro je ponesti tegove ili varalice razlicitih tezina, da bolje upoznate mogucnosti svoga novog multiplikatora.

  1. Tehnika zabacivanja

Nakon sto ste sve podesili i spremni ste za zabacivanje, krenite lagano i konzervativno. Ne pokusavajte iz prvog pokusaja da prebacite fudbalski teren. Neka vam cilj bude 10-15 metara. Najbolje je da pocnete da zabacujete dvorucno, sa strane ili pod uglom od 45 stepeni. Bitno je spomenuti da velika vecina iskusnih ribolovaca, koji uce zabacivanje multiplikatorima,  instiktivno trznu vrhom stapa na kraju zamaha stapa. Moguce je i tako zabacivati ali izbegavajte takve zabacaje tokom pocetnickih dana. Treba zamahnuti ujednaceno, ravnomerno i parabolicno – kao da nekome dobacujete jabuku na 15m udaljenosti. U poredjenju sa stacionarcima treba ciljati nesto vise, otprilike ciljate da vam varalica izleti pod otprilike 45 stepeni. Dakle, pritisnete prekidac (ili dugme) i u isto vreme pritisnete palcom spulnu da se ne okrece; zamahnete ravnomerno i otpustite palac tako da varalica odleti pod 45 stepeni. Osecaj je nesto drugaciji nego kad se zabacuje stacionarcima – potrebno je ranije zaustaviti stap i ranije otpustiti palac.
Jedna od najvaznijih stvari, je da pratite pogledom varalicu i da zaustavite spulnu  pritiskom palca trenutak pre nego varalica dodirne zemlju. Ta praksa je vazna i za vreme treninga a bice vam jos vaznija kad savladate osnove i pocnete otpustati i tenziju i kocnicu.  
 
Jednom kad ste potpuno sigurni u sebe na kracim distancama, polako pocinjite da udaljujete svoju metu i nakon nekog vremena postepeno otpustajte i tenziju na spulni i kocnicu.

Ako primetite za da imate pojedine kolutove najlona labavo namotane oko spulne, rukom izvucite toliko  najlona dok se ti kolutovi ne isprave, zatim cvrsto namotajte nazad na spulnu. Generalno, cvrsto namotan najlon omogucuje daleko sigurnije zabacivanje.

Prilikom zabacaja probajte da se naviknete da vam vodilica najlona bude sto blize centru spulne, sto ce rezultirati manjim trenjem najlona i duzim zabacajima:


Pravilan polozaj vodilice.   . ...................Nepravilan polozaj vodilice

Odrzavanje multiplikatora je veoma vazno  - generalno je preporucljivo da se bar jednom godisnje izvade kuglicni lezajevi koji drze spulnu, ociste u acetonu, osuse i onda podmazu kvalitetnim uljem niskog viskoziteta.

Postoji jos dosta  faktora koji uticu na daljinu i kontrolu zabacaja i koji ne spadaju u pocetnicke teme, pa ih necemo spominjati ovom prlikom.

Nadam se da ce ovih par redova pomoci novajlijama da uzivaju u multilikatorima i da brze i lakse savladaju osnove zabacivanja.

Autor:
Milos Runjaic
Shtuka

Nazad na ostale naslove...